Једно од најбољих места за живот у Србији је Врњачка Бања, рангирана по потенцијалима туристичке привреде, инфраструктурном развоју и повећању броја становника. Живети у Врњачкој Бањи постала је привилегија, такав статус створен је плански, никако случајно, великим трудом, знањем и намером оних који воде ово место.. Њихова идеја водиља пре дванаест година била је да створе управо овакво место и да га претворе из руиниране паланке у једну од водећих туристичких дестинација у Србији и региону. Број становника Врњачке Бање перманентно расте у последњих неколико година, што је најзначајнија индикација просперитета. Хиљаде грађана запослено је у туристичкој привреди, приватним и јавним предузећима, установама, локалној самоуправи. А пропо оваквих референци, намећу се фактографски подаци стања за период до 2012-е године.. Ништа од свега до данас створеног, тада није било могуће а још мање предвидиво. Буџет општине био је пет пута мањи, уништена туристичка и путна Инфраструктура, фирме у стечају, потпуно девастирани паркови и јавни објекти уз незапосленост преко 25 процената. Грађани Врњачке Бање и целе општине преживели су хиљаду таквих "успеха" претходне власти и сличних демократских тековина, свакодневних халуцинација о бољем сутра, редовних отказа и уобичајених наратива да плате касне или да их уопште неће бити. И поред свега, данас смо сведоци реинкарнације политичких субјеката који су тих година били промотери управо таквог живота у Врњачкој Бањи.. Неизбежно питање које се намеће у јавности је какав је то програм свих оних који опозиционо учествују у политичком животу Врњачке Бање, имају ли конкретан план развоја или само критике свега што је до данас створено и учињено за бољи живота грађана. Или се модус операнди врњачке опозиције своди на чекање да напредњаци запосле још неколико хиљада људи, изграде још по неку школу, спортску халу, вртић, асфалтирају још стотину километара путева, отворе још неколико хотела, па да онда ОНИ победе на изборима, тријумфално свечано пусте у рад гондолу ка Гочу коју су други изградили и неустрашиво крену са својом некадашњом политиком отпуштања радника и смањења радних места због рационализације трошкова и "штедње" као некада. Тај модус вивенди неће доживети. Постоји ли уопште дилема између некада и сада? Видимо се у будућности!