Скупу који је одржан 1.марта у Нишу, окарактерисаном од стране опозиционих медија као ванстраначки протест студената и грађана, могу се приписати свакакви епитети осим да је био нестраначки. Тамо се сјатила комплетна антисрпска опозиција, оличена у лобистима осведочених непријатеља српског народа и државе.. Највећа препрека остварењу таквих антисрпских интереса персонификована је у имену председника Србије Александра Вучића.. Отуда и не чуди најава испраћаја "најгорег" на предстојећем скупу 15. марта у Београду, као алузија на исти датум 2003. године када је испраћен сахраном ткзв "најбољи", тадашњи премијер.Да ли ико нормалан може заказати неки скуп на датум годишњице испраћаја покојног Зорана Ђинђића, позивајући на још један испраћај, овековечен под тим датумом.. Синоним испраћаја у овом контексту је сахрана, намерна, бизарна сугестија на епилог најављеног скупа.. Српско јавно мњење треба заштити од токсичности умова који су могли да смисле овакве подле алузије под плаштом случајности. Ништа није случајно, све је зла намера. Србија неће стати!