Опозиција у Србији у последњих дванаест година није пропустила скоро ни једну шансу да успори или спречи напредак Србије у сваком смислу. У таквим стремљењима без идеја, дешава се потпуно одсуство мозга појединих просветних радника да злоупотребе децу, изведу их на свој протест, потпуно безобзирно да ли се међу њима налази и син премијера Милоша Вучевића. Да ли тај човек, премијер Милош Вучевић, треба да размишља и брине хоће ли неко да препозна његовог малолетног сина на улици и испољи мржњу и агресију, која је ових дана свакодневно изазвана од стране опозиције на улицама неких градова Србије. У историји Србије није се десило да се деца злоупотребљавају за постизање политичких циљева. Очигледно неки професори имају привилегију да раде онo што не знају и таква безобзирност је ништа друго, него брилијантна изопаченост која нема везе са здравим разумом.