Политичко беснило, које ових дана понашањем демонстрира већина представника опозиције, народни посланици који злоупотребљавају сопствене имунитете, од Маринике Тепић, Радомира Лазовића до Милоша Јовановића, сублимира насилничку намеру за сменом власти на улици.. Где је ту демократија? Ако је демократија пад власти на улици, изазивање хибридног рата, немира, насиља, физичких насртаја демонстраната над полицијом која штити институције, онда је отпор институција обавеза. Обавеза институција је да штите уставни и правни поредак земље.. По принципу да акција изазива реакцију, није нормално да полиција на насиље демонстраната одговори цвећем и погачом у знак добродошлице.. Понашање полиције у демократским земљама би, као њихов дрзављанин, Милош Јовановић најбоље могао да опише, где у Француској демонстранте који руше институције, спречавају у деструкцији гуменим мецима и водотоповима.. Зато је лицемерно да српске полицајце назива насилницима, још је лицемерније и агресивније да Радомир Лазовић помиње спискове и да ће јурити људе по улицама, по списку, као да живи у време кристалне ноћи нацизма.. Докле год у Србији пут напретка трасирају председник Александар Вучић, премијер Милош Вучевић и Српска напредна странка, таква апокалипса се неће догодити.